Negde sam pročitao da je kod današnjeg modernog čoveka, strah od javnog nastupa najizraženiji. Kod pojedinaca čak i više od straha od smrti ili straha od letenja.

Zapravo se radi o obliku socijalne anksioznosti, a često je izražen kao teškoća da se govori pred drugima. Meni, nekako, nikada nije bilo teško.

Naprotiv, često me pitaju "gde se gasiš?" i "da li ikada ćutiš?" jer sam navikao da "ne zaklapam" pred drugima. Kada to uparimo sa činjenicom da imam talenat da bukvalno "prekopiram" nečiji glas, pokrete ili ponašanje - dobićemo kombinaciju koju ste možda već imali prilike da vidite negde na sceni.

Kako ja radim to što radim? Paaa.. ne umem do kraja da objasnim, jer je nekako,  već odavno postalo deo mene. Moja karijera u medijima počela je 2007. godine, tako što sam se slučajno prijavio na konkurs televizije B92 za "vremenka". Sećam se kao juče da je bilo. Video sam reklamu u kojoj traže prezentera vremenske prognoze na mojoj omiljenoj TV i posle nekoliko dana, stisnuo sam petlju da se prijavim.
Za razliku od dotadašnjih prijava, u CV sam stavio čak tri fotke. Logika mi je bila "pa TV je u pitanju, valjda je važno kako izgledaš, it's all about the image". Ispostaviće se kasnije da mi je logika bila ispravna jer mi je Anja Kostić, "glavna vremenka" na B92 u to vreme, rekla da je odlučila da me pozove na probno snimanje između ostalog i zbog toga što sam na jednoj od tih fotografija bio široko i iskreno nasmejan.

Prvo probno snimanje je zapravo bio i moj prvi "live". Na "devedesetdvojci" su smatrali da nema boljeg načina da utvrde da li je neko idealan kandidat za tu poziciju, od toga da se svih 20 kandidata, koji su, pre svega, vizuelno "upali" na uži spisak, pojavi uživo u TV "Dizanju" i pokuša da prezentuje vremensku prognozu za određeni dan. "Moj" dan je bio hladan a jutro maglovito. Sećam se tremice i kako sam pitao kamermana Slobu da li mi se mnogo vide "ear - buds" slušalice koje sam morao da imam u ušima kako bih čuo režiju i program i znao da je moj red da počnem da pričam. Sloba je samo rekao "super si, ništa se ne vidi", što će se kasnije ispostaviti kao korisna, "bela" laž. Nije hteo time da me opterećuje i doda mi na eventualnoj nesigurnosti. Ako bismo danas pogledali taj kadar, u njemu stoji čovek kome sa obe strane vire žice iz glave kao da je prikačen na neku čudnu mašinu za terapiju strujom.
Da se vratim na maglu... stajasmo na krovu, iza mene bela površina, gusta kao testo. Znate onih desetak dana godišnje kada u Beogradu i golubovi idu peške?

E, pa tako gusta. Hladno jutro, svima izlazi para iz usta. U trenutku mi je palo na pamet da povežem maglu i taj vidljivi "zimski dah", pa sam nakon najvažnijih informacija dodao da smo konačno demistifikovali kako dolazi do takve magluštine. "Jednostavno je! Hladno vreme, izlazi vam para zbog razlike u temperaturi, a Beograd je veliki grad! Kako izađete na ulicu, i sami doprinosite da magla bude sve gušća!". Dakle, materijalna neistina, ali simpatična. Izmamila je dosta osmeha.
10 dana kasnije, nakon što se završio proces odabira, zazvonio je telefon. Sa druge strane draga Anja i reči: "Vremenko? Šta radiš sutra tokom dana?"

Deplasirano je da ovde sada napišem "ostalo je istorija", jer je proces mog izrastanja u profesionalca na sceni i često angažovanog moderatora zapravo višegodišnji proces. Počeo je i pre mog TV angažmana, još dok sam bio izrazito "balav". Vazda sam se trpao po školskim glumačkim sekcijama, zasmejavao drugare imitirajući imitacije Mićka Ljubičića, pohađao nekoliko meseci školu glume. Ono što mi je TV a kasnije i radijsko iskustvo donelo je zapravo ogromno samopouzdanje kada se nađem na sceni pred velikim brojem ljudi. Ne mogu da kažem da treme nikada nema.

Ona je tu, samo što je kod mene u pitanju ona pozitivna, inspirišuća, a ne parališuća koju rađa strah od javnog nastupa. Danas, deset godina kasnije, zahvaljujući tom spoju talenta i iskustva, ja sam često i rado angažovan moderator raznoraznih skupova. Neko me je nedavno pitao šta sam sve u toj ulozi radio? Odgovor je bukvalno bio "od diplomske žurke do polaganja venaca sa predsednikom..". Tu sam ako želite profesionalno da lansirate novu uslugu, otvorite fabriku, predstavite novi uređaj, imate višesatni događaj sa dužim spiskom predavača i govornika, želite da na profesionalan i elokventan način animiram goste na vašem događaju, konferenciji, FB live-u, panel diskusiji... spisak je zaista dugačak.
O tehnikama za uspešan javni nastup ću pričati i pisati na ovim stranama u skorijoj budućnosti, jer mislim da zaslužuju da budu posebna tema. Do tada, ostaje mi da vas pitam koliko je vama "frka" kada dođe trenutak da pričate pred malo većim brojem ljudi?